Neki je dobri čovek spavao u svojoj kućici, kad usred noći, iznenada, njegovu sobu ispuni svetlost i ukaza mu se Spasitelj. Spasitelj mu reče da za njega ima posao koji mora obaviti, i pokaza mu veliki kamen koji je stajao ispred kućice.
Objasnio mu je što mora činiti: gurati kamen svom svojom snagom. Ovo je čovek radio iz dana u dan. Mnogo se godina mučio od sunčeva izlaska od zalaska, njegove ruke upravljene na hladnu, masivnu površinu nepomičnog kamena gurale su svom snagom.
Svake se večeri čovek vraćao svojoj kući zabrinut i iscrpljen, osećajući da je celi dan potrošio uzalud. Videvši da čovek pokazuje znake obeshrabrenja, đavo se odluči umešati. Počeo ga je savetovati: ” Već predugo vremena guraš taj kamen, i još se nije pomaknao. Zašto se mučiš radi ničega? Ionako ga nikad nećeš pomeriti. ”
Tako je, ubedivši čoveka da je zadatak nemoguć i osuđen na propast, učinio da izgubi skoro svu srčanost i hrabrost. “Zašto bih se toliko mučio oko ovoga?” mislio je. “Jednostavno ću uložiti nešto malo vremena, i minimum truda, i to će biti sasvim dovoljno.”
Neki je dobri čovek spavao u svojoj kućici, kad usred noći, iznenada, njegovu sobu ispuni svetlost i ukaza mu se Spasitelj. Spasitelj mu reče da za njega ima posao koji mora obaviti, i pokaza mu veliki kamen koji je stajao ispred kućice
